Ujedi pasa lutalica skupo koštaju Suboticu

Tokom prošle godine, 204 sugrađana podnelo je prijavu JKP "Čistoća i zelenilo" zbog ujeda od strane pasa lutalica, pretežno u predelu šake i drugim delovima ruke, kaže Aleksandra Bukvić, rukovodilac Radne jedinice "Zoohigijena" u Prihvatilištu za napuštene pse i mačke. Prema njenim rečima, do ujeda najčešće dolazi zbog toga što ljudi nesvesno, nepoznajući psihologiju pasa i nemogućnosti da protumače signale koje životinja šalje, prilaze kako bi joj pomogli ili da bi je oterali i udarili.

Da ujedi skupo koštaju potvrđuju iz Gradskog pravnobranilaštva, kojem se prošle godine obratilo 195 sugrađana sa zahtevom za nadoknadu štete. Kako navodi Slavica Damjanov Petrović, gradski pravobranilac, većina tih slučajeva, tačnije njih 108, rešena je vansudskim poravnanjem, a preostalih 87 je dobilo epilog na sudu, zbog čega su Grad Subotica i nadležno preduzeće isplatili ukupnu sumu od oko 14,5 miliona dinara oštećenim građanima, odnosno svako po nešto više od 7,2 miliona dinara.

Koliko je problem ujeda pasa lutalica ozbiljan, pokazuje to što se isplaćen iznos gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu, kada su oštećenim sugrađanima ova dva odgovorna subjekta isplatila po 4,8 miliona dinara.

U cilju smanjenja ujeda i stavljanja pod kontrolu napuštenih životinja, osmišljena je Strategija pod nazivom "Uhvati, steriliši, pusti", kojom bi se uhvaćene životinje čipovale, vakcinisale, sterilisale i prošle kroz program socijalizacije, a kao tako obrađene, vraćale na određenu teritoriju koja je bezbedna kako za njih, tako i za građane, odnosno van okvira škola, obdaništa i zdravstvenih ustanova. Kako objašnjava Bukvić, Prihvatilište je obimski spremno da započne s realizacijom programa, ali se još uvek čeka mišljenje i potvrda Uprave za veterinu pri Ministarstvu za poljoprivredu.

- Ukoliko na jednoj teritoriji sterilišete 70 odsto pasa, vi ćete imati nultu populaciju pasa, a samim time i manji broj ugriza, jer sterilisana životinja nema nagone, nema štence, a samim time je manje agresivna. Važno je naglasiti da je pas teritorijalna životinja, te ako na ovaj način obrađenu životinju vratite na određenu teritoriju, ona će tu teritoriju štititi i sprečiti da na nju dolaze druge životinje koje nisu prošle kroz program. Naravno, oni psi za koje veterinari utvrde da su bolesni ili da iz bilo kog razloga ne mogu da se vrate na ulicu, oni bi ostali u Prihvatilištu - objašnjava Bukvić.

Dok se ne dobije "zeleno svetlo", naša sagovornica naglašava da je od izuzetne važnosti primena zakona, naročito onih koji se odnose na obavezu vlasnika da svoje ljubimce čipuju i vakciništu, a po preporuci i sterilišu, kako bi sprečili neplansko razmnožavanje.

- Većina tih štenaca završi na ulici, zbog toga što vlasnici nemaju kome da ih poklone, nemaju dovoljno prostora i uslova za njihovo držanje ili im naprosto nisu potrebni - ističe Bukvić, dodajući da bi Strategija bila uspešna i dala pozitivne rezultate, svaki deo lanca kojeg čine Prihvatilište, komunalna policija i inspekcija mora da funkcioniše. - Posle izvesnog vremena, inspekcija bi mogla da sprovodi oštru kontrolu, a svi koji nisu ispoštovali zakon, da plate kazne od kojih bi se napunio budžet. Moj predlog je da se od tog novca vlasnicima koji nisu u finansijskoj mogućnosti, a žele da sterilišu svoje ljubimce, omogući da to urade besplatno. Tako bismo imali jedan uređen i zatvoren krug čime bismo konačno rešili pitanje napuštenih životinja.