Valentina je veliki borac, ne razmišlja o porazu, istinski veruje u čuda!

Pre četri godine, Valentini su uklonjeni joj jajnici i materica. “U klimaks sam uletela u trenutku, gubitkom organa i hormona, sa svega 40 godina” – priseća se Valentina. Išla je na redovne kontrole  - ultrazvuk abdomena, štitne žlezde, ultrazvuk dojki, mamografija...  U četvrtoj godini nakon operacije ponavlja analizu tumor markera I sledi šok – opet je povišen!

- Na moje pitanje, ZAŠTO (obzirom da nemam jajnike i matericu) odgovor je bio da u onkologiji 1+1 često nisu 2. Na moje pitanje: KAKO je moguće da je nalaz loš, od strane tri lekara dobijam odgovor VI STE FENOMEN, NE ZNAMO, ŽIVITE SVAKI DAN KAO DA VAM JE POSLEDNJI!  I kada pomisliš da od ne može biti gore, univerzum ti pokaže da može. Dobiješ novi IZAZOV – odlučna je Valentina.

Krajem decembra 2019, otkriva kvržicu iznad leve bradavice veličine zrna graška. Tvrdo, na dodir ne boli. Posle praznika je uradila mamografiju.

- Dok sam čekala nalaz, osetila sam neki nemir, koji nisam mogla sebi objasniti… Bilo mi  jasno da nešto nije u redu. Za nepunih mesec dana, od zrna graška  koji sam napipala, nastale su promene veličine oraha, a uskoro veličine kokošijeg jajeta - priseća se Valentina.

Da bi izbegli neizvesnost I čekanje, suprug I ona zajedno odlučuju da biopsiju I hormonalni status uradi privatno - našli su način I pozajmili novac… U roku od 7 dana stiže nalaz: invazivni karcinom.- Tajac, kao da je vreme stalo, kiša suza, misli u haosu....odakle to sada meni i zašto?  Kako reći ćerki od 16.godina koja ima epilepsiju i vensku aneurzmu već trinaest godina? Kako objasniti sinu od 7 I po godina?  Koliko mi je vremena preostalo? Ne želim još da odem, imam još mnogo toga da obavim.. Strah je najveći neprijatelj! – kaže Valentina. Početkom februara 2020. godine odlazi u Kamenicu na dogovor oko operacije. Doktor smatra da nije vreme, jer je to suviše rizičan zahvat u njenoj situaciji. Preporučuje da počne sa hemoterapijama kako bi se tumori smanjili. Tek nakon toga - totalna mastektomija.

- Šok koji sam tada doživela, bio je veći od šoka koji sam doživela kada mi je telefonom saopštena djijagnoza. Suprug je stajao po strani, a ja sam imala osećaj kao da lebdim, da nisam u prostoriji. Povratak u realnost je bio dodir njegove ruke na mom ramenu. Videvši suze supruga, shvatila sam da ja već odavno plačem, jecam... - dodaje naša hrabra sugrađanka.

Kreće sa AC hemioterapijama. “Odlučila sam da ću izaći iz ove situacije kao pobednik. Ubedila sam sebe i  svoju porodicu da je to samo trenutno stanje, pobediću vremenom, lekom i pozitivom... Veoma je važno POZITIVNO RAZMIŠLJANJE I STAV. Deluje kao šablonska rečenica, zar ne? Ali, verujte, istinito je. Sve je u glavi”.

Nakon nedelju dana Valentini opada kosa.

- Ošišala sam se na “keca”. Plakala sam, jer sam samoj sebi izgledala kao tifusar. Deca su bila prestravljena prizorom. Malom sinčiću sam bila strašna i tako ćelava, pa smo se dogovorili da ću nositi kapicu - objašnjava Valentina - Najteže je kada malom detetu moraš objasniti šta ti je, na nivou na kom bi on razumeo, jer reči RAK i KARCINOM njemu nisu jasne, a traži odgovore zašto mama ne može da vozi bicikl, da igra fudbal, da trči, zašto više nema kosu, zašto je tako mršava.... Improvizovala sam objašnjenje: mama ima jedan jak virus, za koji dobijam jake lekove od kojih mi je opala kosa. Nakon tih lekova, mama će biti operisana i sve će ponovo biti u redu, a i kosa će porasti.

U martu se uvodi vanredno stanje, što otežava redovne kontrole, primanje terapija, ulaske u zdravstvene ustanove… Po Valentininim rečima, uskoro počinje njihov pravi pakao!

- Zbog zbog jakih bolova u stomaku, sin završava na operativnom stolu i u bolnici. Preko dana sam ja sa njim, pre policijskog časa dolazi suprug, da bude noću sa njim. Ne znam kako vozim, živim, spavam, jedem, što  mom stanju ne ide u prilog. Znate, tada više ne postojite, samo dete i briga oko njega - predočava majka još hrabrijeg Leona

LEONOVA PRIČA - “Od početka septembra,  Leon je kod kuće. Sada je u fazi remisije. Leukociti su mu konstantno niski, tako da često odlazimo u Novi Sad na kontrole (krvna slika, ultazvuk abdomena, RTG pluća, PET SCAN na svakih 6 meseci).  Još uvek ima bolove i momente kada mu je loše. Narednih godinu dana ne sme da bude u kontaktu sa drugim ljudima, a ni sa decom. Nedostaju mu drugari i škola. Predstoji nam još pet godina, duge, strpljive borbe” – priča Valentina Rapajić.

Uskoro stiže dijagnoza – sin Leon ima KARCINOM LIMFNIH ŽLEZDA. Početkom maja odlazi na Institut za decu I omladinu Vojvodine u Novi Sad, na onkološko-hematološko odeljenje, u pratnji oca. Treba da primi 5 ciklusa hemoterapije, nema poseta, što zbog Covida, što zbog prirode njegove bolesti.

- Ovako nešto ne želim da se dogodi nikome na planeti, da majka i dete istovremeno obole od teške bolesti, da ti se porodica i život sruše u pepeo, gde nema bake, deke, nikoga ko bi nam pomogao, sem dvoje-troje bliskih prijatelja - kaže Valentina - Da li može još nešto da nas snađe? Oooo, daaa… Moja operacija, 19. maja, navodno je protekla u redu, totalna mastektomija sa podpazušnom regijom. Otpuštaju me kući na oporavak i lečenje sa već vidljivim znacima gangrene. Mesec dana, svaki petak odlazim u Kamenicu na punktiranje i seckanje delova tkiva koji trunu. Dovedena sam u stabilno stanje u Subotici, već pred sepsu.

POMOĆ ZA VALENTINU I LEONA - Ukoliko želite da pomognete Valentini i njenom sinu u borbi za izlečenje možete možete donirati, u skladu sa mogućnostima, na tekući račun 330-0200107557147-88 (Valentina Rapajić)

Nakon 15 terapija zračenjem I kompletne terapije, Valentina sada ima strahovite bolove u kostima, grudnom košu, rebrima, leđima, nagli pad pritiska, vrtoglavice, nesanice, preznojavanja...

U oktobru je uradila genetsko ispitivanje u Beogradu, jer tripl negativni karcinom, kao što je u njenom slučaju, kaže - u roku od godinu-dve može da se vrati na zdravu dojku, sa metastazama. “Ali, ja verujem u čuda I znam da čuda postoje” –  optimistično naglašava  Valentina, jedna od million!